Ултразвучно вођена биопсија подразумева посебан начин узимања узорка из сумњивих промена дојке, посебном иглом, под контролом ултразвука; процедура траје кратко, врло је комфорна и ради се у локалној анестезији, па жена након једног сата иде кући.
Од почетка фебруара месеца у Општој болници “Др Радивој Симоновић” Сомбор примењује се нова медицинска процедура, која ће у многоме допринети да се убрза процес постављања дијагнозе и процес лечења тумора дојке, а истовремено ће се смањити чекања и одласци у веће клиничке центре. Ради се о хистолошкој биопсији ткива дојке (познатија као кор биопсија), тј. о узимању узорка ткива из сумњивих промена дојке под контролом ултразвука. Ову методу у сомборској болници спроводиће два обучена радиолога, др Љерка Вукмировић и др Марта Стић Вуковић. Постављање патохистолошке дијагнозе из овако узетих узорака вршиће патолози наше болнице, др Татјана Ћурић и др Владимир Зечев.
Кор биопсија или иглена биопсија, подразумева један посебан начин узимања узорка ткива специјалном иглом, која је дебљине око 1,5-2мм под контролом ултразвука. Из сумњиве промене се узима неколико узорака ткива, дебљине око два милиметра, различите дужине од зависности од игала и овај узорак је потпуно валидан за хистопатолошку дијагностику и за друге процедуре, као што су имунохистохемијске анализе, односно одређивање хормонских рецептора, који су важни за одређивање врсте терапије за сваку жену понаособ. Код неколико жена са сумњивим променама, биопсија је урађена ових дана унашој установи и све се оне добро осећају, до сада није било компликација, потврдила је спец. др Марта Стић Вуковић, радиолог.
Спец. др Љерка Вукмировић, радиолог, истакла је да је ова метода се искључиво ради код промена у дојци које су ултразвучно детектабилне. То је велика група промена, од којих су поједине палпабилне, тј. могу да се напипају, а поједине су мале и непалпабилне. Такође, ту спадају и промене уочене на мамографији и магнетној резонанци дојки, под условом да се виде и ултразвучно. Кор биопсија је проверена метода, практично безболна и безбедна, па се као таква може применити и код трудница. Контраиндикације за ову методу, односно тренутак када она не може да се изводи, су хематолошка обољења, а посебно се то односи на пацијенте на антикоагулантној терапији одн. терапији против згрушавања крви. Ако је ова метода неопходна код таквих пацијената, терапија се прилагођава и приступи се извођењу процедуре. Не постоји старосна граница за извођење ове дијагностичке методе. Пацијенти по завршетку радиолошког прегледа добијају налаз са закључком који у себи садржи класификацију промена тзв. БИ РАДС. Уколико је „оцена“ 4 или 5, упућују се на биопсију.
До сада су пацијенткиње којима је била потребна ова метода упућиване у Клинички центар Војводине и Сремску Каменицу, а сада се ова метода примењује и код нас. Захваљујући мултидисциплинарном приступу, пацијенктиње из Сомбора брже долазе до дијагнозе.
Везано за ову методу, олакшавајућа околност је, што узет узорак одмах може да се тестира на хормонске рецепторе, имунохистохемијска обрада је изводљива на таквом, што није случај са претходно смрзаваним узорком који се користи за „екс темпоре“ анализу. То је она интра оперативна, хитна анализа, када је квалитет препарата лошији, и када је дијагноза оријентациона (малигно или бенигно). Након тога, у случају малигне промене, узимамо још исечака да би се они могли слати на поменуте имунохистохемијске анализе. Овако, са применом кор биопсије, добијамо дијагнозу и узорак који одмах може да се користи за одређивање хормноских рецептора и остале имунохистохемијске анализе. У најбољем случају, пацијенткиње на резултат, тј. патохистолошки налаз, чекају неколико дана-каже спец. др Татјана Ћурић, патолог.
Хирург спец. др Дарко Косановић, изражава велико задовољство што су колегинице радиолози усвојиле и почеле са применом ове нове здравствене методе.
И истиче да је стандард у савременом третману тумора дојке постављање дијагнозе пре престављања пацијенткиње на операциони сто, даљег оперативног лечења или претходне хемиотерапије комбиноване са зрачном терапијом. Напоменуо бих само да је ово доминантно дијагностичка метода, која је у домену радиологије, али некако у исто време започета је метода кор биопсије и на хирургији, коју радимо у одређеном броју случајева, када су у питању велики и узнапредовали тумори, да би се брже дошло до дијагнозе. Након кор биопсије и патохистолошке дијагнозе, у случају да није претходно индикована хемио или зрачна терапија, следи оперативно лечење. Оно што је јако значајно је, да смо ми на хирургији, започели још једну нову методу, додатак оперативном лечењу-обележавање тзв. „стражарског“ лимфног чвора пазушне јаме, којег специјалном бојом обојимо, извадимо тај лимфни чвор током оперативног захвата и пошаљемо га на патологију. Уколико је резултат лимфног чвора негативан, то значи да се тумор није проширио, па не радимо уклањање лимфних чворова из пазушне јаме, што значајно смањује време лечења и омогућава бржи опоравак пацијенткиња.
На кор биопсију смо до сада наше пацијенткиње упућивали у Нови Сад или Сремску Каменицу, операцију лимфног чвора стражара нисмо до сада радили. Нове методе значиће нашим пацијентима да брже и лакше дођемо до дијагнозе у уђемо упроцес лечења, каже хирург спец. др Милисав Вујовић.
Велики је ово помак за све нас, јер ће бити мање трошкова како за пацијенте тако и за установу и најзначајније бржи налаз. Једино нам још недостаје да на патологији почне да се ради хормонски рецепторски статус. Када то буде једна целина ми ћемо имати комплетну дијагностику потребну пацијенту, каже онколог спец. др Ђерђи Шарић.
ПРЕВЕНТИВА ЈЕ ПРИОРИТЕТ!
Ако имате 20 година и више урадите самопреглед дојки једном месечно, а ултразвучни преглед једном годишње! Ако имате 45 година и више урадите мамографски преглед једном у две године! Рак дојке је најчешћи злоћудни тумор код жена у Србији. Сваке године око 4.600 жена оболи, а 1.600 умре од ове болести. Једна од осам жена током свог живота оболи од рака дојке.
Извор: Данијела Мирчета, Сомборске новине
