Настајући у 12. веку, под данашњим именом га први пут бележе Турци (1541-1687), у својим дефтерима, две године по доласку.
Они ће га касније уздићи у значајно нахијско и пашино седиште, раскршће бројних караванских путева, са мноштвом занатских и трговинских радњи, школа и медреса.
Аустријска царевина (1687-1918) га подиже у ранг слободних и краљевских градова (1749) и у средиште Бач-бодрошке жупаније (1786), која је захватала простор целе данашње Бачке. Тада у Сомбору јача чиновнички и занатлијски сталеж, расте куповна моћ становништва, а град свој развој темељи на крупним велепоседима и трговачком капиталу, посебно житарских трговаца, те је и прва пољопривредна берза Југославије овде утемељена 1925. године. Све то прати и умножавање банкарских установа, којима је претходила Градска штедионица основана 1868.г. У том периоду Сомбор своју препознатљиву одредницу, града културе, образовања и здравства, темељи на бројним установама, којима предњаче Служба прве помоћи (1766) као најстарија установа те врсте у Југославији и Норма из 1778. године, прва Учитељска школа словенског живља на југоистоку Европе. У следећем веку тај тренд је убрзанији: оснивају се Мађарска (1844) и Српска читаоница (1845), Библиотека (1859), Гимназија (1859), Позориште (1882), Музеј (1883)…, а све је то пратило складно урбано и архитектонско обликовање и богато озелењавање.
Тај и такав Сомбор и његов дух су уобличавали бројни велики интелектуалци које је изнедрио, а та културна баштина може у још већој мери унапредити и туристичку понуду Сомбора, посебно када се томе придодају шумски ревири богати ситном и сваковрсном крупном дивљачи светског бонитета, 10 км тока Дунава и 202 км каналске мреже за риболовце и љубитеље природе, са већ афирмисаном Безданском бањом.
Тек од средине прошлог века, Сомбор свој развој у већој мери заснива на индустрији: металној, која се сада, у целини, изузев Фабрике акумулатора „Сомбор“, налази у великим тешкоћама, потом капацитетима обуће, текстилне и кожне галантерије, прераде дрвета, грађевинарства, путничког саобраћаја, ситног и крупног услужног занатства. Истовремено, све је већи чинилац прехрамбена индустрија која се ослања на изузетне могућности примарне пољопривредне производње, где се издвајају Уљара „Сунце“, Фабрика за прераду млека и млечних производа „Сомболед“, млинарство, итд, као и „Семе-Сомбор“, са широком лепезом семенских производа.
Данас је Сомбор административно, културно, образовно и здравствено седиште Западно-бачког округа, који чине општине Апатин, Кула, Оџаци и Сомбор, са површином од 2.386 км² и преко 216.000 становника, као и сомборске општине која је по величини (1.178 км²) друга, а са око 100.000 житеља, настањених половина у граду и половина у 15 села, пета у АП Војводини.
You must be logged in to post a comment.