Google+

↑ Повратак на Историјат

Штампај ово Страна

Историја болнице

Прва болница у Сомбору саграђена је, усељена и отпочела са радом 1880. године. То је зграда на Апатинском путу.

01Након Првог светског рата почело се размишљати о градњи нове веће болнице. Прилика за то указала се 1923. године. Тада је почела градња двоспратнице, на крају данашње Војвођанске улице, тада Бајске улице, по пројекту архитекте професора Рупела из Хамбурга, а према плановима инжењера Доке Поповића.

Грађена је средствима које су Сомборци сакупили за венчање краља Александра и румунске принцезе Марије (3.000.000,00 три милиона динара), јер се краљевски пар одрекао поклона у корист народног здравља (добили су Сомборци од Двора и додатну помоћ од 4.000.000,00 четири милиона динара). Пошто се тада родио краљевић Петар II, болница је пројектована у облику ћириличног слова П (Петар).

Прво је био подигнут један велики павиљон, а потом су донацијом Бачке жупаније сазидани и други простори. Ту су смештена одељења: Очно, Кожно-венерично, За мајку и новорођенчад, ОРЛ, Одељење за рентген и ЕКГ и Хигијенски завод.

0224. маја 1925. године Болница је свечано отворена под називом Болница краља Александра и краљице Марије. Краљевски пар је заступао адмирал Прица, југословенску владу Министар народног здравља др Славко Милетић.

Захваљујући ангажовању управника болнице др Миленка Петровића од стране лекара присуствовали су др Предбернова из Француске, др Зафирелис из Грчке, др Фрезенијус из Холандије, др Донхофер из Мађарске и др Абл из Немачке.

Године 1930. сазидани су павиљони за Одељење за заразне болести и Одељење за просектуру.

У августу 1930. године Министарство унутрашњих дела одобрило је да се стара градска болница пресели у новосаграђену зграду, с тим што ће Поликлинике народног здравља и Уточиште убогих бити смештени у зграду старе болнице. Исте године извршен је премештај болесника, намештаја и материјала из старе болнице са Апатинског пута у нову болницу у Бајској улици. У стару зграду болнице на Апатинском путу усељен је и Антитуберкулозни диспанзер. Први управник болнице био је др Миленко Петровић, најзаслужнији човек у изградњи исте.

03Ускоро је након смрти Терезе Семезе 1930. године отворен разговор о донацији велепоседника Стевана Семезе који је оставио 547 јутара земље у Старој Моравици за изградњу болнице са роком од 5 година. Градски сенат је опоруку прихватио, а штедионица Дунавске бановине откупила је земљу за суму од 2.816.588,00 динара што је било довољно за планирану градњу, која се почела градити 1934. године преко пута дотадашње зграде. Према пројекту инг. Светозара Кротима, Болница Стевана Семезе има 60 кревета и почиње са радом исте године када је завршена. У њу се смештају Интерно одељење (спрат) и Хирушко одељење (приземље), две операционе сале и једна акушерска. Следеће године набавља се додатна опрема за Семзину болницу у износу од 661.000,00 динара. Обе зграде у којима има 500 постеља функционишу као једна болница, која се помиње као Бановинска.

04У периоду након 2. Светског рата Општа болница се у неколико наврата организационо спајала са Домом здравља, Апотеком и Хигијенским заводом. Од 1975.г. Функционисала је у оквиру Медицинског центра „Др Радивој Симоновић“, а касније је трансформисана у Здравствени центар „Др Радивој Симоновић“.

Издвајањем средстава грађана тј. самодоприносом изграђује се Хирушки блок који се, после вишегодишње изградње коначно завршава 1987. године. У његову зграду смештају се Одељење патологије, ОРЛ одељење, Одељење урологије, ортопедије и хирургије, Операциони блок, Пријемно тријажна и хитна хируршка служба и РТГ дијагностика.

Од 01. јула 2009.г. Општа болница се, на основу Закона о здравственој заштити, одвојила од Дома здравља и функционише као самостални правни субјекат: Општа болница „Др Радивој Симоновић“.

05Пуних 80 година након изградње болнице на згради бивше „Болнице Краља Александра и Краљице Марије“ постављено је спомен обележје у знак захвалности града Сомбора краљевском Дому Карађорђевића за помоћ у изградњи болнице, као и Грб Карађорђевића.